Na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci 6. ma­ja na­stu­pi­će hor „Vi­va voks“. Kon­cert je po­klon de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri, uz po­dr­šku EU in­fo cen­tra u čast Da­na Evro­pe.
Po­do­vom kon­cer­ta na kom će, iz­vje­sno je, uži­va­ti ne sa­mo Pod­go­ri­ča­ni već i lju­bi­te­lji do­brog zvu­ka iz ci­je­le Cr­ne Go­re, raz­go­va­ra­li smo sa Ja­smi­nom Lo­rin, di­ri­gen­tom ovog ho­ra ko­ji i u mu­zič­kom i u vi­zu­el­nom smi­slu pred­sta­vlja pra­vo osvje­že­nje na re­gi­o­nal­noj mu­zič­koj sce­ni.
Vaš hor po­sto­ji 12 go­di­na. Kad se osvr­ne­te na po­čet­ke, šta mi­sli­te - da li bi­ste uspje­li da do­stig­ne­te pla­ne­tar­nu po­pu­lar­nost da ni­je bi­lo Ju­tjub mre­že i one ču­ve­ne ob­ra­de „Ram­štaj­no­vog” hi­ta?
-In­ter­net de­fi­ni­tiv­no je­ste mal­te­ne pre­sud­na stvar za br­zin­sko pre­no­še­nje in­for­ma­ci­ja, i da to­ga ni­je bi­lo zaista ne znam ka­da bi se za nas ču­lo van pro­sto­ra Sr­bi­je. No, ka­da sa­gle­dam i je­dan dru­gi aspekt, a to je ogrom­na ener­gi­ja pje­va­ča u ho­ru, ko­ja je naj­va­žni­ja od sa­mih po­če­ta­ka ho­ra mno­go pri­je „Ram­štaj­na“, pa i sve do da­nas, si­gur­na sam da ne gri­je­šim u tvrd­nji da bi se na ovaj ili onaj na­čin, sve što nam se do­go­di­lo de­si­lo sva­ka­ko, pri­je ili ka­sni­je.
Naj­ve­ću sla­vu ste­kli ste na­stu­pi­ma u sa­li Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja i u Ve­li­koj ha­li na­ro­da u Pe­kin­gu. Ka­kav je osje­ćaj na­stu­pa­ti u ta­kvim pro­sto­ri­ma, ko­li­ko tra­ju pri­pre­me i na osno­vu če­ga bi­ra­te re­per­to­ar?
- Pred­sta­vlja­ti svo­ju ze­mlju, a na­rav­no i nas sa­me, u ta­ko zna­čaj­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ne­vje­ro­vat­no je do­bar osje­ćaj ko­ji je sve nas is­pu­nio po­no­som, do­sto­jan­stvom, uči­nio nas ve­o­ma sreć­nim i je­din­stve­nim. Ka­da je ri­ječ o pri­pre­ma­ma, pod­jed­na­ko je ozbilj­no, de­talj­no i pa­žlji­vo, pa i po pi­ta­nju re­per­to­a­ra za sva­ki na­stup, bez ob­zi­ra gdje bio i pred ko­li­ko pu­bli­ke.
Ko­li­ko pje­sa­ma ima­te na re­pe­r­to­a­ru i da li se me­đu nji­ma na­la­ze ne­ke pje­sme no­vi­jeg da­tu­ma ko­je su sni­mi­li iz­vo­đa­či sa pro­sto­ra eks-Ju?
- Re­per­to­ar bi­ra­mo vo­de­ći ra­ču­na o že­lja­ma nas sa­mih pr­ven­stve­no, pa o že­lja­ma pu­bli­ke, ali i o pro­cje­ni šta od ak­tu­el­nih pje­sa­ma mo­že bi­ti za­ni­mlji­vo u na­šem iz­vo­đe­nju. To je uvi­jek ve­o­ma ozbi­ljan i du­go­tra­jan pro­ces, no mi­sli­mo da je i uspje­šan. Do sa­da ima­mo pre­ko 50 ob­ra­da, ali igrom slu­ča­ja sa­mo je ne­ko­li­ko iz opu­sa auto­ra ko­je ste po­me­nu­li: „EKV”, Dži­bo­ni, Di­no Dvor­nik, „Vam­pi­ri“...
Pret­pro­šle go­di­ne ste na­stu­pa­li u „Kom­bank are­ni” i ima­li sjaj­no po­sje­ćen kon­cert. Šta oče­ku­je­te od na­stu­pa u Cr­noj Go­ri i da li će po­sli­je đur­đev­dan­skog kon­cer­ta u Pod­go­ri­ci pu­bli­ka mo­ći da vas slu­ša u dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re?
- Ta 2015. go­di­na je bi­la ve­o­ma zna­čaj­na za nas. To je bio naš naj­ve­ći kon­cert do sa­da, sa vi­še od 10.000 lju­di u pu­bli­ci i to na naš 10. ro­đen­dan. Ra­du­je­mo se đur­đev­dan­skom kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci, u ko­joj će­mo na­stu­pa­ti tre­ći put u po­sljed­njih pet go­di­na. Cr­no­gor­ska pu­bli­ka je div­na i gdje god smo do sa­da na­stu­pa­li (Bu­dva, Ti­vat, Ko­tor, Her­ceg No­vi, Nik­šić), uvi­jek smo bi­li pri­mlje­ni iz­u­zet­no to­plo i is­pra­će­ni bur­nim du­go­traj­nim apla­u­zi­ma. Na­da­mo se za­to, da će bi­ti i ubu­du­će pri­li­ke da iste gra­do­ve po­sje­ti­mo po­no­vo, kao da se pred­sta­vi­mo i u no­vi­ma mje­sti­ma, u ko­ji­ma još ni­smo kon­cer­ti­ra­li.
Mno­go ma­nji ben­do­vi na na­šim pro­sto­ri­ma su se ras­pa­da­li zbog ne­su­gla­si­ca, naj­če­šće oko fi­nan­si­ja. Ka­ko vi pre­va­zi­la­zi­te iza­zo­ve ko­je ne­sum­nji­vo pra­ti rad u ta­ko broj­nom mu­zi­čar­skom okru­že­nju?
- Zna­te ka­ko se ka­že: „Što se ti­če pa­ra, pa­ra ne­ma“ (smi­jeh). Ša­lim se ma­lo. Pa, ka­ko smo sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ći hor, a sa­da nas ima ukup­no već sko­ro 50, kao ve­o­ma glo­ma­zan sa­stav, go­to­vo sva sred­stva ulo­ži­mo u sa­mu pri­pre­mu i or­ga­ni­za­ci­ju na­stu­pa, sa pra­te­ćim teh­nič­kim sa­sta­vom, ko­re­o­gra­fom, itd... Ono što pre­o­sta­ne ula­že­mo u svo­ju pro­mo­ci­ju, te na kra­ju ne­ma ni mo­guć­no­sti za bi­lo ka­kve ne­su­gla­si­ce.
Šta sma­tra­te va­šim naj­ve­ćim uspje­hom, a šta ste za­cr­ta­li kao cilj do kra­ja ove go­di­ne?
- Naj­ve­ći uspjeh je za­jed­nič­ki rad mla­dih u ho­ru, za­jed­no sa mnom i tra­ja­nje već du­gih 12 go­di­na. Upra­vo smo ob­ja­vi­li no­vi spot ko­jim smo na­ro­či­to po­no­sni. Bio je to ve­o­ma za­htje­van, bri­žlji­vo pri­pre­mljen pro­je­kat, re­a­li­zo­van u krat­kom vre­men­skom ro­ku, pa se na­da­mo da će­mo ta­ko ne­što po­no­vi­ti bar još jed­nom do kra­ja ove go­di­ne.
Kad mo­že­mo da oče­ku­je­mo vaš no­vi al­bum?
-U da­na­šnje vri­je­me iz­da­va­nje al­bu­ma vi­še ni­je to­li­ko spek­ta­ku­lar­na stvar, s ob­zi­rom na to da po­sto­ji In­ter­net, pa je do­stup­nost sve­ga pri­je lak­ša ne­go da ne­ki al­bum zva­nič­no bu­de ob­ja­vljen. Za­to ne žu­ri­mo. Za sa­da no­vi CD ni­je u pla­nu u bli­skoj bu­duć­no­sti, ali ap­so­lut­no ni­je is­klju­če­no da će ga bi­ti. Ka­da? Vi­dje­će­mo.
S.M.-A.Š.


Ob­ra­da iz fil­ma „La La Land“

„Vi­va voks“ na­vi­kao je pu­bli­ku na iz­ne­na­đe­nja. Ne­dav­no su sni­mi­li svo­je­vr­sni mi­ni-film i ob­ra­di­li mu­zi­ku iz „La La Land“ ko­ji je osvo­jio šest „Oska­ra“. Bio je to pr­vi ve­li­ki za­da­tak ko­je je „Vi­va voks“ se­bi za­cr­tao u 2017. go­di­ni i s uspje­hom ostva­rio.
-Mju­zikl je ža­nr ko­ji nas je od­u­vi­jek za­ni­mao. U pe­ri­o­du pla­no­va oko no­vog re­per­to­a­ra za ovu go­di­nu, iza­šao je film „La La Land“ ko­ji nas je pot­pu­no osvo­jio. Slo­ži­li smo se da je vri­je­me da spo­ji­mo pje­va­nje, ples i bit­boks u je­dan mi­ni-film, na­pi­sa­li smo sce­na­rio i kre­nu­li u re­a­li­za­ci­ju sa mla­dim kre­a­tiv­nim lju­di­ma iz „Red & Blue” stu­di­ja. Igra­li smo se sno­vi­ma, že­lja­ma, na­da­nji­ma, šan­sa­ma, ali i re­al­no­šću ko­ja nas uvijek su­stig­ne. Iako je spot pun po­zi­tiv­ne ener­gi­je mla­dih lju­di ko­ji že­le ne­što da pro­mi­je­ne i ostva­re svo­je že­lje ko­ri­ste­ći ta­lent ko­ji po­sje­du­ju, na kra­ju se za­pi­ta­mo mo­že li to da se re­a­li­zu­je u ovim okol­no­sti­ma ili su na­ša če­ti­ri zi­da ipak su­ro­va stvar­nost i vje­či­ta bor­ba sa vje­tre­nja­ča­ma. Kao što se u fil­mu iza ve­se­log i zvje­zda­nog Los An­đe­le­sa kri­je dru­ga­či­ji i mno­go re­al­ni­ji ži­vot, ta­ko i u Sr­bi­ji mla­di lju­di na­i­la­ze na ve­li­ke pre­pre­ke ne bi li uop­šte do­bi­li pri­li­ku da po­ka­žu svoj ta­le­nat. Naj­če­šće su u to­me spu­ta­ni i ne­ma­ju pra­vu šan­su da svo­je že­lje i sno­ve ostva­re. Na kra­ju da­na, svi mi ži­vi­mo u tom i ta­kvom La La Lan­du – po­ru­ču­ju iz Vi­va vok­sa.


No­va audi­ci­ja za mu­ške čla­no­ve

Da li će­te usko­ro ima­ti audi­ci­ju za no­ve čla­no­ve i ko­je uslo­ve bi lju­di ko­ji že­le da vam se pri­klju­če mo­ra­li da is­pu­ne?
-Upra­vo ob­ja­vlju­je­mo no­vu audi­ci­ju za mu­ške čla­no­ve – is­ti­če Ja­smi­na Lo­rin. - Na­še audi­ci­je su vre­me­nom po­sta­le do­sta za­htjev­ne: od to­ga da je po­želj­no ima­ti bar osnov­no, ako ne i mu­zič­ko obra­zo­va­nje sred­njo­škol­skog ni­voa, spo­sob­nost br­zog uče­nja, i po­ma­lo ple­snih vje­šti­na... Ali ono što je naj­va­žni­je je­ste da pje­vač po­sje­du­je mno­go do­bre vo­lje za mno­go ra­da, ali i sprem­nost za ve­se­lu at­mos­fe­ru i do­bro dru­že­nje ko­ga kod nas uvi­jek ima na pre­tek.